Žao mi što danas nisam imao foto-aparat da uslikam zanimljiv kadar na cesti. Momak vozi ski-rol (danas je valjda modernije to zvati skejtbord, ali nebitno), a desna ruka u gipsu.
To se valjda zove "imati viziju"… 
Podsjeti me to na moje tinejdžerske godine… Bilo je tad svakakvih fiks-ideja u glavi. Insan tada ima manje obaveza, pa se onda vrijeme i energija lakše fokusiraju u jednu tačku. Ono čega se naročito sjećam bilo je kada sam u komšiluku vidio jednog lika koji je vozio bicikl poznat kao "poni" (to valjda više ne postoji?). Doduše, nije to činio na baš uobičajeni način. Naime, nije sjedio na sicu, nego na guvernalu (volanu). I nije gledao na dio puta koji mu dolazi, nego na dio puta koji mu odlazi. Jednostavnije rečeno, vozio je naopako. Ne znam zašto, ali u tom trenutku sam rekao sam sebi da to moram i ja naučiti.
Ulica ispred kuće je duga nekih 150 metara. Bez ikakve krivine. Blagi nagib. Tad sam imao "veliko biciklo". Sestra je odavno prisvojila ponija.
I uslijedilo je gore-dole, gore-dole, gore-dole… do besvijesti… i još malo…
Naravno, potreban je dovoljan broj ponavljanja da se i to nauči… Poslije to više nije bio izazov, ali je postao izazov naučiti voziti unazad bez ruku…
Sjećam se da je bilo malih tehničkih problema sa prvim komšijom, koji je poručio da će me gađati puškom (prije 20-ak godina!), jer ako me njegov sin vidi sigurno će i on početi da vozi naopako, a onda bi mogao da se polomi…
Sigurno ste i vi imali svoje fiks-ideje?
Ja vozio bicikl unazad 6 (sest) sati bez prekida – oko 110 kilometara . A nisam bio jedini ! Pre 20 godina , u Beogradu . Vozili bismo i vise , ali sudije nisu mogle vise da izdrze !?
Ervin
Naravno, samo ja nisam imala vratolomne ideje, pa s tog aspekta nisu ni bile jako zanimljive:-). Medjutim jedna od tih nezanimljivih fiks ideja bila je ta da se sat navije drugacije. Tada su se koristili satovi sa kazaljkama pa smo okretali kazaljke suprotno. Kada je bilo 15 do 3, dakle kazaljke horizontalno, sat je pokazivao da je 9 i 15 tj opet kazaljke horizontalno ali suprotno :-))). (Ne znam da li sam dovoljno nejasno objasnila 🙂 Tako da nije bio dovoljan samo pogleda na sat da bi se saznalo koje je doba , nego se vrijeme moralo preracunavati. Zasto sebi ne zakomplikovati zivot? Kako tad, tako i sad…….
ih, imali? ja ih jos uvijek imam. 😉
btw, pony postoji i ja i dan danas tvrdim da je to najbolji bicikl. mi kupili ljetos kcerkici starijoj ponyja, a mladjoj violetu. sjecas li se violete? isto pony, samo manje i sa dve pomocna tocka 🙂
hahah…ja sam jednom sa biciklom pokusala sici niz nizbrdicu od 200m bez kocnica (bile su u kvaru) i na kraju okrenuti u lijevo jer pravo je bila neka provalija…kako se blizio kraj puta tako je sve vece bilo ubrzanje…kad sam dosla vec do kraja naglo sam okrenula guvernal….i pogodi sta je bilo?? hahahaha i danas imam oziljak..:))
@5180: jesu i sudije morale u rikverc? 😉
@vili: sasvim dovoljno nejasno 😉
@nenanana: od violeta sjecam se jedino Violete Popadic 🙂
@dusapise: sa zubima sve u redu? :))
Filmska retrospektiva:
1. Voznja u rikverc: „Moj Mishko je genija za voznju! Jednom je, za opkladu, vozio dva kilometra vezanih ociju.” „Dva kilometra? Ma ’ajte molim vas!” „Tataa, oni meni ne veruju!” (P. Vuisic, D-B. Stojkovic, A Berchek, „Ko to tamo peva”)
2. Violeta: „De si Violeta, kucho stara!” (Slavko Shtimac, „Specijalno vaspitanje”)
Ja sam (ovo vise nema veze sa filmom) video klinca na skejtu sa ufachlovanom glavom i desnom rukom u gipsu, ali sa nogom nisam.
hahahaha mochan…posto sam odrasla u vise muskoj nego zenskoj familiji…bila sam puna fiks ideja…moji rodjaci obavezno natraske voze bajk..ali ja se nisam usudila 😛 jer sam se jednom pustala s njima niz jedno ogromno strmo brdo..bolje reci planinu XD i naravno polomila sam se u pravom smislu te rijeci a koljena ogulila do kosti…ili kad smo od djeda krisom uzeli guce i jahali kroz komsijine njive..gazeci sve sto je posadjeno XD al sve je to dio djetinjstva koje izgleda ovdje samo jos u mom slucaju traje XD
btw.poni postoji…eno ga u podrumu XD
@Muppetovac: valjda ce se naci i neki tvrdoglavi sa nogom u gipsu 🙂
@Dirty07: sta je/su “guce”?
mene su do prvog razreda skole zvali sejtan dijete, vise sam proveo u gipsu sa polomljenim rukama i nogama nego sto sam bio zdrav. Neki od dozivljenih i prezivljenih trenutaka je i skok sa drugog sprata kuce na zemlju, napad pit-bula dresiranog za borbe(imao korpu na njusci-inace zijan), guranje klina ili eksera u uticnicu itd… tako da je taj lik sa gipsom mala maca za mene heheh
Ti i tvoje vratolomne teme !!! Da covjek ne povjeruje !! Evo me u zavojima !! :-(( Ne u krivinama, nego u pravim pravcatim sanitetskim zavojima. Iskrenula obje noge ! Kako obje, nemam pojma… Lijeva mi u zavojima na nju ne mogu nikako da se oslonim a desna bolje prosla. Na desnoj su mi samo dva najveca prsta poplavila. Koljena su, hvala Bogu, zdrava pa se po kuci krecem kao kad sam bila mala, prije nego sto sam naucila hodati. Kaze doktor „ strogo mirovanje“, a ja se odvalila smijati …. Mene dovezli na kolicima, ne mogu ni koraknuti….
Eto molim te, drugi put za temu predlazem „ kako sam dobio premiju na bingu“.
Shifra: Ona sto, kao mala, nije imala vratolomnih avantura
@zeleni80: respect! 😉
@vili: mora i tebe jednom krenuti… 😉